Zašto je bes važan

Bes nije neprijatelj — on je glas koji govori da je nešto važno povređeno u nama.
Kada osećamo bes, to često znači da su naše granice pređene, da smo povređeni ili da nešto treba da se promeni.

U svojoj suštini, bes je energija zaštite.
On nam daje snagu da kažemo „dosta“, da postavimo granice, da prepoznamo nepravdu.
Bez njega ne bismo znali gde završavamo mi, a gde počinje drugi.

Problem nije u samom besu, već u našem odnosu prema njemu.
Ako ga potiskujemo, on se pretvara u tugu, anksioznost ili samokritiku.
Ako ga zadržavamo predugo, postaje ogorčenost koja truje nas same.

Samosaosećanje nas uči da besu priđemo sa radoznalošću i nežnošću.
Umesto da ga sudimo ili guramo u stranu, možemo ga poslušati:

„Koje su poruke koje bes želi da mi prenese? Koja moja potreba je nezadovoljena?“

Kada se povežemo s tom dubljom porukom — osećajem povređenosti, straha, potrebe da budemo viđeni ili poštovani — bes se transformiše.
Postaje snaga koja ne uništava, već štiti.
Postaje deo naše hrabre, nepokolebljive samosaosećajnosti — sposobnosti da stojimo čvrsto, otvorenog srca.