Stanje uma bebe, izvorni um

Na društvenim mrežama kruži video u kojem jedan veoma mišićav muškarac tvrdi da će vam 28 dana vežbanja Tai Chija doneti zategnuto telo i ojačane trbušnjake.

Vredi malo zastati kada naiđemo na ovakve poruke.

Tai Chi i bilo koje Istočnjačke autentične vežbe ne funkcionišu kroz obećanja. Ne vežba se da bi se postigao neki konkretan rezultat. Vežba se zato što je to stil života koji želimo da otkrijemo. Kuda će vas odvesti – to se ne može unapred znati. Čak i u tradicionalnim učenjima kaže se da je razvoj one vrste unutrašnje energije o kojoj Tai Chi govori redak. Neki bi rekli – jedan u više hiljada može da dodje do tog stepena. I baš zato se smatra jednom od najzahtevnijih praksi: jer u svakom pokretu istovremeno postoje mekoća i snaga a da bi se do toga došlo treba naći pravog učitelja koji će znati da uzme u obzir celo biće, ne samo telo.

Tai Chi se ne bavi mišićima. On se bavi nečim suptilnijim – suštinom, unutrašnjim kvalitetom koji se često poredi sa telom bebe.

Razmislite o bebinoj šaci. Kada beba stisne pesnicu, često je iznenađujuće teško otvoriti je. Koji mišići tu rade? Bebe nemaju razvijenu snagu kao odrasli – pa šta onda daje tu čvrstinu?

Ili pogledajmo bebin plač. Beba može da plače satima, a da se ne iscrpi. Većina odraslih bi se slomila nakon pola sata. Kakvu energiju beba ima, a koju mi negde usput izgubimo? Zašto je gubimo? I da li je moguće ponovo joj se približiti?

Učenje je jednostavno, ali nije lako: vratiti se stanju bivanja bebe – ali sa svesnim, zrelim umom odrasle osobe.

Na takvim pitanjima počivaju Tai Chi i, šire gledano, daoističke prakse.

Mi smo zaboravili kako se to stanje zove. Neki ga zovu Dao, Put. Izvorni um je um koji prepoznaje to stanje. U meditaciji nam se nekada otvore vrata i zakoračimo u prostor izvornog uma. Nemoj ga imenovati, samo ga oseti.

Kada se vrata zatvore, vrati se vežbi. Sledeći ulaz će, po svoj prilici, biti drugačiji. Ako očekuješ isti proces, vrata će ti zauvek ostati zatvorena.